Croatian Bible

Luke 19

Luke

Return to Index

Chapter 20

1

 

  Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama 

 

 


2

 

 pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?" 

 

 


3

 

 On odgovori: "Upitat ću i ja vas. Recite mi: 

 

 


4

 

 krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?" 

 

 


5

 

 A oni smišljahu među sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?' 

 

 


6

 

 A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok." 

 

 


7

 

 I odgovore da ne znaju odakle. 

 

 


8

 

 I Isus reče njima: "Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim." 

 

 


9

 

 Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme." 

 

 


10

 

 "Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku. 

 

 


11

 

 Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku. 

 

 


12

 

 Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše." 

 

 


13

 

 "Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.' 

 

 


14

 

 Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.' 

 

 


15

 

 Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda? 

 

 


16

 

 Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože sačuvaj!" 

 

 


17

 

 A on ih ošinu pogledom i reče: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni? 

 

 


18

 

 Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga." 

 

 


19

 

 Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu. 

 

 


20

 

 Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj. 

 

 


21

 

 Upitaše ga dakle: "Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem. 

 

 


22

 

 Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?" 

 

 


23

 

 Proničući njihovu lukavost, reče im: 

 

 


24

 

 "Pokažite mi denar." "Čiju ima sliku i natpis?" 

 

 


25

 

 A oni će: "Carevu." On im reče: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje." 

 

 


26

 

 I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom. 

 

 


27

 

 Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga: 

 

 


28

 

 "Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. 

 

 


29

 

 Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece. 

 

 


30

 

 Drugi uze njegovu ženu, 

 

 


31

 

 onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece. 

 

 


32

 

 Naposljetku umrije i žena. 

 

 


33

 

 Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu." 

 

 


34

 

 Reče im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju. 

 

 


35

 

 No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju. 

 

 


36

 

 Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća." 

 

 


37

 

 "A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim. 

 

 


38

 

 A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!" 

 

 


39

 

 Neki pismoznanci primijete: "Učitelju! Dobro si rekao!" 

 

 


40

 

 I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što. 

 

 


41

 

 A on im reče: "Kako kažu da je Krist sin Davidov? 

 

 


42

 

 Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna 

 

 


43

 

 dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!' 

 

 


44

 

 David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?" 

 

 


45

 

 I pred svim narodom reče svojim učenicima: 

 

 


46

 

 "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama, 

 

 


47

 

 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda." 

 

 


Luke 21

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: