Croatian Bible

Mark 4

Mark

Return to Index

Chapter 5

1

 

  Stigoše na onu stranu mora, u kraj gerazenski. 

 

 


2

 

 Čim iziđe iz lađe, odmah mu iz grobnica pohiti u susret neki čovjek s nečistim duhom. 

 

 


3

 

 Obitavalište je imao u grobnicama. I nitko ga više nije mogao svezati ni lancima 

 

 


4

 

 jer je već često bio i okovima i lancima svezan, ali je raskinuo okove i iskidao lance i nitko ga nije mogao ukrotiti. 

 

 


5

 

 Po cijele bi noći i dane u grobnicama i po brdima vikao i bio se kamenjem. 

 

 


6

 

 Kad izdaleka opazi Isusa, dotrči i pokloni mu se, 

 

 


7

 

 a onda u sav glas povika: "Što ti imaš sa mnom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!" 

 

 


8

 

 Jer Isus mu bijaše rekao: "Iziđi, duše nečisti, iz ovoga čovjeka!" 

 

 


9

 

 Isus ga nato upita: "Kako ti je ime?" Kaže mu: "Legija mi je ime! Ima nas mnogo!" 

 

 


10

 

 I uporno zaklinjaše Isusa da ih ne istjera iz onoga kraja. 

 

 


11

 

 A ondje je pod brdom paslo veliko krdo svinja. 

 

 


12

 

 Zaklinjahu ga dakle: "Pošalji nas u ove svinje da u njih uđemo!" 

 

 


13

 

 I on im dopusti. Tada iziđoše nečisti duhovi i uđoše u svinje. I krdo od oko dvije tisuće jurnu niz obronak u more i podavi se u moru. 

 

 


14

 

 Svinjari pobjegoše i razglasiše gradom i selima. A ljudi pođoše vidjeti što se dogodilo. 

 

 


15

 

 Dođu Isusu. Ugledaju opsjednutoga: sjedio je obučen i zdrave pameti - on koji ih je imao legiju. I prestraše se. 

 

 


16

 

 A očevici im razlagahu kako je to bilo s opsjednutim i ono o svinjama. 

 

 


17

 

 Tada ga stanu moliti da ode iz njihova kraja. 

 

 


18

 

 Kad je ulazio u lađu, onaj što bijaše opsjednut molio ga da bude uza nj. 

 

 


19

 

 No on mu ne dopusti, nego mu reče: "Pođi kući k svojima pa im javi što ti je učinio Gospodin, kako ti se smilovao." 

 

 


20

 

 On ode i poče razglašavati po Dekapolu što mu učini Isus. I svi su se divili. 

 

 


21

 

 Kad se Isus lađom ponovno prebacio prijeko, zgrnu se k njemu silan svijet. 

 

 


22

 

 Stajao je uz more. I dođe, gle, jedan od nadstojnika sinagoge, imenom Jair. Ugledavši ga, padne mu pred noge 

 

 


23

 

 pa ga usrdno moljaše: "Kćerkica mi je na umoru! Dođi, stavi ruke na nju da ozdravi i ostane u životu!" 

 

 


24

 

 I pođe s njima. A za njim je išao silan svijet i pritiskao ga. 

 

 


25

 

 A neka je žena dvanaest godina bolovala od krvarenja, 

 

 


26

 

 mnogo pretrpjela od pustih liječnika, razdala sve svoje i ništa nije koristilo; štoviše, bivalo joj je sve gore. 

 

 


27

 

 Čuvši za Isusa, priđe mu među mnoštvom odostraga i dotaknu se njegove haljine. 

 

 


28

 

 Mislila je: "Dotaknem li se samo njegovih haljina, bit ću spašena." 

 

 


29

 

 I odmah prestane njezino krvarenje te osjeti u tijelu da je ozdravila od zla. 

 

 


30

 

 Isus odmah u sebi osjeti da je iz njega izišla sila pa se okrenu usred mnoštva i reče: "Tko se to dotaknu mojih haljina?" 

 

 


31

 

 A učenici mu rekoše: "Ta vidiš kako te mnoštvo odasvud pritišće i još pitaš: 'Tko me se to dotaknu?'" 

 

 


32

 

 A on zaokruži pogledom da vidi onu koja to učini. 

 

 


33

 

 Žena, sva u strahu i trepetu, svjesna onoga što joj se dogodilo, pristupi i baci se preda nj pa mu kaza sve po istini. 

 

 


34

 

 On joj reče: "Kćeri, vjera te tvoja spasila! Pođi u miru i budi zdrava od svojega zla!" 

 

 


35

 

 Dok je Isus još govorio, eto nadstojnikovih s porukom. "Kći ti je umrla. Čemu dalje mučiti učitelja?" 

 

 


36

 

 Isus je čuo taj razgovor, pa će nadstojniku: "Ne boj se! Samo vjeruj!" 

 

 


37

 

 I ne dopusti da ga itko drugi prati osim Petra i Jakova i Ivana, brata Jakovljeva. 

 

 


38

 

 I dođu u kuću nadstojnikovu. Ugleda buku i one koji plakahu i naricahu u sav glas. 

 

 


39

 

 Uđe i kaže im: "Što bučite i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava." 

 

 


40

 

 A oni mu se podsmjehivahu. No on ih sve izbaci, uzme sa sobom djetetova oca i majku i svoje pratioce pa uđe onamo gdje bijaše dijete. 

 

 


41

 

 Primi dijete za ruku govoreći: "Talita, kum!" što znači: "Djevojko! Zapovijedam ti, ustani!" 

 

 


42

 

 I djevojka odmah usta i poče hodati. Bijaše joj dvanaest godina. I u tren ostadoše zapanjeni, u čudu veliku. 

 

 


43

 

 On im dobro poprijeti neka toga nitko ne dozna; i reče da djevojci dadnu jesti. 

 

 


Mark 6

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: